SAOSJEĆANJE SA VOLJENOM OSOBOM

Saosecanje sa voljenom osobom

Drago nam je kada se voljena osoba oseca prijatno, a žao kada se ona oseca loše

Zavolimo neku osobu onda kada pocnemo da smatramo da nam je ona kao ljudsko bice važna i vredna. Tada se za nju emocionalno vezujemo. A kada nam je druga osoba važna, tada nam postaje važno i kako se ona oseca, da li se ona oseca prijatno ili se oseca neprijatno.

Kada nekoga volimo želimo da se ta osoba oseca prijatno. Trudimo se da se tako i ponašamo, da izazovemo prijatnost, a da ne izazovemo neprijatnost. Da bi znali kako ce voljena osoba reagovati na naše ponašanje, potrebno je da je poznajemo. Kada pokazujemo ljubav to cinimo onim radnjama i gestovima koje izazivaju prijatnost kod voljene osobe: nežno je pomilujemo, uputimo joj lepu rec, ucinimo joj neku uslugu, damo joj poklon koji ce je obradovati, damo joj sebe i svoje vreme…

Osim povezanosti naših postupaka i osecanja voljene osobe, postoji povezanost izmedu njenih i naših osecanja. Rec je o principu saosecajnosti, odnosno simpatije. To jednostavno znaci da nam je drago kada se voljena osoba oseca prijatno, a da nam je žao kada se voljena osoba oseca neprijatno. U ljubavi naša osecanja rezoniraju sa osecanjima voljene osobe, mi osecamo sa njom, dakle sa-osecamo. Dok za saosecanje u žalosti postoji sažaljenje kao posebna rec, takve reci nema za saosecanje u radosti.

U neprijateljskim odnosima nema saosecanja. U mržnji postoji antipatija ili protivosecajnost. To znaci da su emocije suprotne: osoba se oseca prijatno kada se njen neprijatelj oseca neprijatno; osoba se oseca loše kada se neprijatelj oseca prijatno. Neosecajnost ili apatija je takode oblik neprijateljstva: osobi je svejedno kako se oseca onaj drugi koji nije prijatelj, bilo da užasno pati, bilo da se oseca prijatno.
Kada saosecamo sa voljenom osobom to nas može, onda kada je to moguce, pokrenuti na akciju kojom delujemo na emocionalno stanje voljene osobe kako bi se ona osetila prijatnije.

Odnos ljubavi je kompleksan odnos tako da je saosecajnost samo jedan od principa koji ga sacinjavaju. Postoje i drugi principi koji mu daju ravnotežu. I zato ljudi koji u ljubavi precenjuju saosecajnost izbegavaju konflikte, povladuju partneru u svemu i odustaju od svojih želja. Kada je u pitanju ljubav prema deci to može biti veoma loše za detetov razvoj jer vodi do sindroma razmaženog deteta. Mnogi odrasli ljudi koriste princip saosecajnosti da bi „emocionalno iznudili” željenu reakciju voljene osobe: „Ako me zaista voliš, ti se neceš tako ponašati jer onda ja užasno patim”.

Zoran Milivojevic